Zemlja

ZEMLJA / EARTH  (2001 – 2005.)

I  Zemlja / Kosmografija II / Earth / Cosmography II
slika / pokretne slike
akril / video / kolaž

II  Zemlja / Earth
Zemlja II / Kosmografija II
akril / video / kolaž / objekt / digital print fotografija

Zemlja je projekat započet januara 2001. godine. Obuhvata dve celine - ambijenta kreirana: slikom na platnu Zemlja, poliptihom od 12 segmenata, monumentalnih dimenzija (1,90 x 8,40 m), projekcijom eksperimentalnog filma  Zemlja (5’ u loop-u)dvd video, original betacam sp-pal, audio stereo(2), serijom kolaža Zemlja (1 - 4.) i Krila (1 - 5.), objektima livenim u poliesteru Zemlja I, II (1 - 2.) i serijom digital print fotografija Zemlja (1 - 7.).
Tema Zemlja sadrži ideju zemlje kao supstance, unutrašnje strukture, ideju tla kao žive tvari, njene vibracije, zemlje kao suprotnosti vodi, vazduhu, zemlje kao kopna, njene posebnosti, istovremeno kao celovitosti i neodvojivosti od voda, vazduha - atmosfere. Jedinstvo, sveukupnost.
Večna tema Zemlja: Ona (Geja) rodila je i sve bogove. Bogovi su oponašali tu prvu hijerogamiju, a potom ljudi i životinje; budući da je zemlja izvorište svega života, dato joj je ime Velika Majka. Iz obuhvaćene višeznačnosti teme Zemlje možda je najdominantnija teza: Tellus Mater / Velika Majka kao utočište koje simbolizuje majčinsku  funkciju. Ona daje i uzima život.
Zemlja, svet, vaseljena, znači sveobuhvatni prostor u kojem ljudski rod sebe smatra živim.
Planeta zemlja: svet, čovečanstvo, kosmos, označava potpun, celovit - savršen sistem stvorenih stvari i pojava kao jedinica / jedinstvo saglasno u svom uredjenju i delovanju. Slika Zemlja i eksperimentalni film Zemlja sadrže ritam kao bazičnu temu.
Slika Zemlja označenim tokovima energetskog kretanja, strukturisanih površina crvenog tkiva boje, kao žive tvari, svedena na znak vibrirajućeg jezgra širi se u prostoru slike i van prostora slike, kao isečka samog pulsirajućeg središta zemlje,  uspostavljajući ritam sopstvenog kretanja. Gradacijom izvedeno vibriranje zemlje je zakonitost kretanja, ritma života.
Dok slika u svojoj statičnosti sadrži latentni dinamizam kao sugestiju ritmovanja i pulsiranja u prirodi, dinamika pokretnih slika razvija kulminirajući ritam do nestajanja.
U eksperimentalnom filmu Zemlja ritmički pokreti maratonke u trku naglašeni kadriranjem, pokretom kamere, pojačanim, autentičnim zvukom disanja, trenja zemlje i šljunka direktnim kontaktom sa tlom, do kulminacije, uspostavljaju trostruko ritmovanje, usaglašeni ritam kao datost: vibraciju, ritam tla / zemlje, vibraciju / ritam ljudskog tela u trku i vibraciju / ritam medjudelovanja.                  Saglasje kretanja !
Kolaži Zemlja i Krila kao vezivno tkivo diskretno kontrapunktiraju postavljene iskaze u slici i filmu kroz metafizičke prizore koji otvaraju igru – upitanost. Kolaži su uputstva za uosećavanje u ambijent.
Objekti Zemlja su komadi odeće koje je atletičarka - maratonka nosila tokom višečasovnog  trčanja - filmskog snimanja zaliveni u poliester kao arte fakta - dokument: ’’zaledjena akcija’’, zaustavljeno vreme, prezervirane telesne tečnosti i mirisi: fetiš koji simbilizuje živu tvar!
Niz od 7 digital print fotografija Zemlja su zaustavljeni pokreti precizno kadriranih delova tela maratonke u trku: apoteoza ljudskom telu, skladu i saglasju sa ritmom tla, zemlje!
Legende Zemlja su grafički oblikovana tekstualna potka projekta Zemlja. Sadrže navode mitoloških, religijskih i poetskih značenja sučeljene enciklopedijskim podacima o prirodi planete zemlje. Legende su uvod / ulaz u temu.
Zvuk je značajan element projekta. Obrada  autentičnog zvuka  inkorporiranog u muziku Zemlja komponovanu za film Zemlja kompozitora Slobodana Markovića naglašava ritam, značaj i herojičnost teme.
Postavka sadrži poseban rad svetlima (halogena spot svetla) tako da  prizori mogu biti istovremeno sagledivi obezbedjujući ambijentalni izraz.
Metodologija rada je obuhvatala autorski rad  na projektu koji se razvijao u više faza: individualni, istraživački rad na stvaranju idejne baze / koncepta projekta, idejnih rešenja - skica, nacrta i legendi za svaki segment projekta, stvaranju - egzekuciji slike - poliptiha i kolaža; pisanje scenarija sa preciznim spiskom kadrova za snimanje i preciznim spiskom kadrova za montažu eksperimentalnog filma i režija.
Rad sa saradnicima obuhvatao je tehničku i stručnu saradnja u izradi objekata livenjem u poliester i digital print fotografija (DPC); u produkcijskoj fazi ( izvodjač / performerka - atletičarka, maratonka Hana Stamatović; kamera Bojana Andjelković, zvuk Nenad Popović, obrada zvuka i muzika Slobodan Marković) i postprodukcijskoj fazi (digitalna montaža slike i zvuka Zoran Popović)i izradu špice i telopa za film; producent Centar za vizuelne komunikacije Kvadrat Beograd 2003 -2004.
Mogućnosti galerijskih prostora i institucija u kojima je / su projekt / i  predstavljen / i nisu mogle da omoguće svetlosna rešenja koja su bila predvidjena projektom ! 

I  Zemlja / Kosmografija II / Earth / Cosmography II / zemlja (2001 - 2005)
slika / pokretne slike
akril / video / kolaž

Projekat predstavljen samostalnom izložbom 2005. godine u Likovnoj Galeriji kulturnog centra Beograda. Kustos galerije i saradnici na pripremi i izradi vizuelnog identiteta projekta: grafičkog oblikovanja (Blažina D.S.) štampanog materijala izložbe, priprema i štampa kataloga i pozivnica nije finalizovana  profesionalnim kvalitetom. 

II  Zemlja / Earth
Zemlja II / Kosmografija II
akril / video / kolaž / objekt / digital print fotografija

Proširena verzija projekta Zemlja predstavljena samostalnom izožbom u Paviljonu  u Tvrđavi u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti Niš u Nišu. Postavka / ambijent i saradnja na izrada vizuelonog identiteta projekta: grafičko oblikovanje (Rada Selaković i Dušan Petrović) štampanog materijala izložbe, priprema i štampa kataloga i pozivnica finalizovana je profesionalnim kvalitetom. 
Izvedena verzija projekta Zemlja / Earth, eksperimentalni film Zemlja i serija digital print fotografija (1 - 4.) Zemlja, predstavljena je 2005. godine na  Međunarodnoj izložbi Kutura solidarnosti, FAM mreže UNESCO / Žene stvaraoci Mediterana u ex. Katedrali u Kazablanki u Maroku. Slika Zemlja I, II, diptih izložena je i nagradjena 2005.godine Nagradom Jesenje izložbe ULUS-a u  Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu.
Izvedena verzija projekta Zemlja III, IV, diptih i eksperimentalni film Zemlja, predstavljena 2006. godine u selekciji Srbije istoričara umetnosti Vere Vitorović nagradjena je Nagradom 39. hercegnovskog zimskog salona u Herceg Novom u Crnoj Gori.

Voda

VODA / WATER ( 2005 - 2007.)

Voda / Kosmografija III
slike - objekti / video
akril - boja za staklo - gravura - klirit  / dvd 2d animacija

Projekat Voda započet marta 2005. godine je totalni ambijent koji obuhvata slike - objekte (13) Voda / Udah - uranjanje, diptihe i triptih po dubini, rađene u tehnikama akrila, boja za staklo i cnc - gravure na kliritnim pločama, prostorno postavljenih, posebno osvetljenih i projekcije video radova / dvd 2 d animacije (3): Voda (2’43’’ u loop-u), More ( 4’49’’ u loop-u) i Do dna (5’08’’ u loop-u). Rad svetlima i zvukom stvara ambijent transparentnosti, sadržinskog i vizuelnog sažimanja.  
Projekt Voda preispituje značenja dominantnih tema vode kao supstancijalnog oblika objave, izvora života, očišćenja i središta obnavljanja. Voda - materija prima je oblik objave, ishodišta života i element telesnog i duhovnog preporoda. Vode, neizdiferencirane mase, predstavlja beskonačnost mogućnosti i sadrže sve što je virtuelno, bezoblično, klicu klica, sva obećanja razvoja, ali i sve pretnje resorpcije. Uroniti u vode da bi se iz njih izašlo, ne rastvorivši se sasvim u njima, osim simboličkom smrću, znači vratiti se izvorima, napojiti se u velikom rezervoaru potencijala i crpeti otuda novu snagu: prolazna faza regresije i dezintegracije, koja uslovljava progresivnu fazu reintegracije i obnavljanja (kupanje, krštenje). Vode donose život, snagu i čistoću, kako na duhovnom, tako i na telesnom planu.
Kreirani prostor je simulacija dubine ''velike vode'' u koju čovek / ljudska figura uranja, silazi do dna i izranja. Čovek, kao deo prirode i u saglasju sa njom, istraživački, vitalno, sa životnom radošću i elanom uranja u supstancu, u vodu kao izazov učešća u životu. Atmosfera implicira osećanja zebnje, stešnjenosti i rizika !
Ambijent unutrašnjosti vode ima elemente ''horora''. Nizom priprema čovek se adaptira u vodi: dubini, svetlosti, odnosno tami.       
Zaron podignut na nivo umetničkog mišljenja simulira životni tok: uranjanja do dna, a potom izranjanje, početak iznova.
Ronioci kao istraživači postavljeni u ambijent (unutar) ''velike vode'' određuju i supstance organskih likvidnih tvari: krvi, linfe, placente vode.
Prostorna postavka objedinjuje slike - objekte postavljene s tavanice na lance u prostor galerije - bazen , što obezbedjuje sagledavanje iz više vizura i učešće -‘’kretanje kroz vodu’’. Niklovani lanci tanjeg promera o koje su slike - objekti fiksirani potenciraju ‘’objektnost’’ (predmetnost) slikanih prizora koji se preklapaju i mešaju sa fizičkim prisustvom učesnika - posmatrača.
Projekcije video radova Voda, More i Do dna, na plazmi (1), s video bim-a na zid (2) i na holopro ekranu (3) inkorporirane u  postavku ‘’oživljavaju’’ ambijent  pokretom slikanih prizora (pretapanjem, morfijama / animacijom).
Rad svetlima stvara ambijent transparentnosti, sadržinskog i vizuelnog sažimanja. Ozvučeni galerijski prostor pojačanim zvukom rada srca i disanja po Litmanovom stetokopskom (Littman stethoscope) zapisu istovremeno kontrapunktira i objedinjuje transparentnost, lazurnost materijalizovane vode sa osećanjem klaustofobičnosti prizora u kojem se učestvuje.
Metodologija rada je obuhvatala autorski rad na projektu koji se razvijao u više faza: individualni, istraživački rad na stvaranju idejne baze / koncepta projekta, idejnih rešenja - skica, nacrta za svaki segment projekta, stvaranju - egzekuciji slika - objekata; ideja i pisanja sinopsisa za izradu video radova.
Rad sa saradnicima obuhvatao je tehničku i stručnu saradnju u izradi  slika -objekata  cnc graviranje (Klirit art - Galenika Beograd ), izrada opreme za slike - objekte (odstojnici, nosači, lanci ), i kompjuterska produkcija (Dušan Petrović). Saradnja na izradi vizuelnog identiteta projekta: grafičkog oblikovanja (Feđa Paprić) štampanog materijala izložbe, priprema i štampa plakata, kataloga i pozivnica i izrada elektronske poznice finalizovana je profesionalnim kvalitetom. 

VODA / WATER ( 2005 - 2007.)
Voda / Kosmografija III
slike - objekti / video

Projekat predstavljen samostalnom izložbom april - maj 2007. godine u Galeriji centra za savremenu umetnost Strategie Art u Beogradu. Galerija (vlasnik i direktor Nina Mudrinić Milovanović) u kojoj je projekat premijerno predstavljen omogućila je svetlosna rešenja, ozvučenje ambijenta, projekcije video radova, izradu i štampu plakata, kataloga (malog obima) i pozivnica profesionalnog.
Slike – objekti (2) Voda / Udah i Voda / Uranjanje izlagane su 2005.godine u selekciji Đorđa Kajevića na 10. bijenalu ''U svetlosti Milene'' u Galeriji Milena Pavlović-Barilli u Požarevcu i nagrađene Nagradom Ministarstva kulture i medija.
Sledi realizacija projekta Vatra / Kosmografija IV.  Projekt Vatra / Na usijanom žaru je u nacrtu od februara 2003. godine. Od  juna 2006. godine u procesu rada. Projekat Vatra je zamišljen takođe, kao višemedijski projekt - ambijent. Predstavljanje projekta Vatra samostalnom izložbom planira se za kraj 2008. godine. Potom, sledi realizacija jedinstvenog desetogodišnjeg kosmografskog programa. Kosmografija / Tetralogija obuhvatiće sva četiri ostvarena projekta: vazduh, zemlja, voda i vatra sažeta u celoviti ambijent koji obuhvata izbor radova iz svakog od ostvarenih projekata.

Neobična postavka ove izložbe, mislim na to što su kliriti pričvršćeni za lance fiksirane za plafon, zaslužuje svaku pohvalu. Radovi se vide na odgovarajući način ali istovremeno se nameće i konstatacija da se u našim galerijama takve postavke ne mogu često videti. Zašto ? 

Uzgred budi rečeno, slične postavke nisu često viđene ni u drugim prostorima van naših. Možda je razlog što je i sama ambijentalizacija, postavka radova samosvojan umetnički čin. I zavisi od ideje umetnika, od njegove zamisli i vizije koju ima od samog početka.
Ponoviću: prostorna postavka objedinjuje slike - objekte postavljene s tavanice na lance u prostor galerije – u ‘’bazenu’’, što obezbedjuje sagledavanje iz više vizura i učešće -‘’kretanje kroz vodu’’. Niklovani lanci tanjeg promera o koje su slike - objekti fiksirani  potenciraju ‘’objektnost’’ (predmetnost) slikanih prizora koji se preklapaju i mešaju sa fizičkim prisustvom učesnika - posmatrača.
A, to znači da pored estetičnosti materijala, sjaja nikla i prozirnosti kirita kao unesenih elemenata arhitektonike u dati prostor, ima i svoju funkciju u naglašavanju ''objektnosti'' / trodimenzionalnosti, opredmetljenju iluzije. To je element na kojem sam radila paralelno sa slikanjem, graviranjem na kliritnim  pločama.

Da bi se na pravi način percipirala ova izložba neophodan je analitičan odnos posmatrača. Koliko je danas publika spremna da na taj način «priđe» delu ?

U projektu Voda nisu uključene legende - citati / tekstualni segment kao ''uvodničar'' u temu, kao u predhodna dva projekta (vazduh, zemlja). Fizička direktnost postavke, lavirint od kliritnih ploča prosto je prirodno uveo publiku u Vodu. Publika se preklapala sa slikanim prizorima i biva izazivana na taktilan odnos, što je mene na momente izluđivalo ! To bi bio prvi nivo odnosa posmatrača - učesnika, impresija, dodir. Drugi analitički nivo čitanja sadržinskog značenja proizvedenog vizuelnim kontrapunktiranjem prozirnosti, lazurnosti, isečcima statičnih i pokretnih slika zarona, '' teskobnim '' komponovanjem figure u različitim obojenjima kliritnih ploča kao simbola likvidnih tvari... Udah, uranjanje, zaron, do dna, izranjanje kao životni ciklus. Atmosfera ''horora'', zvukom naglašena klaustofobičnost. Čini se da je publika ipak dobro osetila značenja Vode. Toplina atmosfere i svetlosti emocionalno je dotakla posmatrača. I negde ga otvorila za primanje i onih skrivenih značenja. Do mene su bar stizala takva reagovanja !

Za razliku od velikog broja umetnika koji podilaze ukusu društva vi ste jedan od onih umetnika koji ne koketira sa svojim okruženjem. Da li se takav beskompromisan stav u našem društvu vrednuje na pravi način ?

Nemam vremena za podilaženje ! Sve ono sto sam započela, što nameravam da realizujem, zapisano, skicirano, a i ono što će tek proizići i nadovezati se, ne dozvoljava mi da razmišljam o vrednovanju sredine. Naročito, ne sredine u kojoj je vrednosni sistem nepostojeći. Ipak, možda se i ustanovi...

Šta je sve danas potrebno da bi jedan umetnik, u ovom slučaju vi, bio zadovoljan samom izložbom ? I da li ste zadovoljni ovom izložbom ?

Zahvaljujući uloženom radu sa velikom preciznošću u pripremi, realizaciji i finansiranju svakog detalja projekta, mene kao autora i uloženog rada, novčanih sredstava i dobre volje u predstavljanju projekta Voda Galerije Strategie Art, mogla bih biti zadovoljna. Ovom izložbom pomeren je standard predstavljanja na viši nivo u odnosu na predstavljanje dva projekta koja su predhodila. Ali, nikad zadovoljna ! Uvek može biti još bolje !
Činjenica da produkcija projekta nije bila sufinansirana iz fonda Sekretarijata za kulturu grada i da nije dodeljeno takozvano obeštećenje za izlaganje autoru iz istog fonda delom je odgovor na predhodo pitanje o vrednovanju sredine u kojoj radim. To me svakako, ne čini zadovoljnom! Posle dve i po godine intenzivnog rada, velikih ulaganja i da budem neskromna, pomeranja standarda u metodologiji rada i prezentacije, (ne bih sama vrednovala istraživački, stvaralački domet), ja sam u problemu: kako dalje nastaviti sa radom !?

Dobitnik ste najprestižnijih nagrada u zemlji za slikarstvo i grafiku. Koliko one deluju podsticajno i da li je bitno da se one u pravom trenutku budu dodeljene ?

Dobitnik sam niza nagrada, univerzitetskih, nacionalnih, strukovnih i međunarodnih za mozaik, crtež, slikarstvo, grafiku, i višemedijske radove. Sve su zaslužene u pravom trenutku i značajni su podsticaji u višedecenijskom kontinuranom radu. Neke od nagrada tek očekujem !

Da li u nekom smislu može da se napravi paralela između umetničkih tokova u svetu i kod nas ? I gde smo mi u odnosu na svet ?

Paralele su nemoguće ! Naš stvaralački potencijal nije organizovan i predstavljen na način koji bi mogao uspostaviti paralelu u odnosu na svet. Da bi se to ostvarilo potrebno je ustanoviti potpuno nov sistem vrednovanja, kompeticije, prezentacije i tržišta. Pored umetnika, teoretičara, istoričara umetnosti, likovnih kritičara, menadžera kulture, medija i institucije kulture i država moraju programski razvijati taktiku i strategiju u kulturi, u umetnosti. Zakon !   
Tek onda će paralele biti moguće!