Intervju: dr. Miomir Korać

opširnije: www.viminacium.org.rs

Viminacijum je jedan od arheoloških lokaliteta u Srbiji o čijem značaju, nažalost šira javnost tek u proteklih nekoliko godina dobija saznanja. Rimski grad i vojni logor - Viminacijum, postojao je do sredine 5. veka, odnosno do najezde Huna. Ipak ostali su ostaci najlepših kasnoantičkih mozaika, mauzolej, trenutno se rade istraživanja na jedinom rimskom amfiteatru na tlu Srbije koji ima 12000 mesta i td. što, između ostalog, svedoči o značaju koji je imao. Od svih rimskih logora na prostoru nekadašnjeg Rimskog carstva, pored austrijskog  lokaliteta  Karnuntum, jedino je još Viminacijum ostao na nenaseljenim prostorima, tako da se sa optimizmom mogu očekivati rezultati daljih istraživanja. Međutim, s obzirom da se istraživanja neprekidno vrše, svakoga dana dolazi do novih „otkrića“ a takođe, svakog dana je i sve veći broj turista. Sve to dešava se zahvaljujući Miomiru Koraću, direktoru Vimenacijuma koji se na čelu ovog arheološkog lokaliteta nalazi od 2000. godine.

Zahvaljujući vama Viminacijum je postao  brend, što za naše uslove može da se kaže da je ravno fenomenu. Kako ste to uspeli?

Lepo je čuti pohvalu. Tokom rada susrećete se sa činjenicom da dobar deo ljudi ne želi da radi, tako do morate i za njih da radite a od njih ne dolazi pohvala. Pohvala je draga stvar. Na čelu Viminacijuma sam od 2000. odnosno, tada sam  postao njegov „sluga“, iako je to započeto još dok sam studirao. Korukovodilac Viminacijuma sam bio od 1997. do 2000. i u tom periodu se nije mnogo radilo na terenu kao ni i tokom devedesetih, svega nekoliko godina.

A kako je sve počelo?

Na Viminacijum sam došao 1981. sa Đerdapa, gde sam istraživao paleovizantijske i kasno antičke logore. Onda sam imao sreću da se zaposlim na Arheološkom institutu i odmah potom sam dobio ponudu od koleginice Ljubice Zotović da dođem na Viminacijum. Došao sam tamo na jednu ledinu, u jednu veliku, moćnu ekipu ali došao sam srcem koje mi je bilo na drugoj, Đerdapskoj strani. Uostalom Plinije, jedan od rimskih pisaca, napravio je panegirik Trajanu i rekao je da kad dolazi na ovaj naš Dunav izgovara «Veličanstveno je stajati na obali Dunava». I to je zaista tačno ! I tada, kada sam došao na Viminacijum prvo sam imao period prilagođavanja. Nekoliko godina pre toga počela su neka iskopavanja jer je trebalo da se radi termoelektrana,  i istraživačka ekipa koja je tu bila ponašala se elitistički. Teško se moglo tu ući ali sam ušao i  postao jedan od članova ekipe. Međutim, s obzirom da sam još osamdesetih počeo da se bavim računarima, počeo sam polako da uvodim računare u arheologiju i na to se nije baš gledalo blagonaklono. Ali trpeli su me.
U međuvremenu je tekao klasični dril da postanem magistar, pa doktor nauka i sve je to bilo vezano za Viminacijum. Za doktorat sam imao antičke lampe ili žiške. Ja sam još od studentskih dana sagledavao značaj Viminacijuma. I onda kada sam postao „kralj“, osoba koja vodi Viminacijum od 2000. bilo mi je sasvim prirodno da ono što je znala mala grupa ljudi o ogromnom kapitalu Viminacijuma, da znaju i svi ostali ! Imali smo ogromna iskopavanja i nalaza, tako da je u Viminacijumu pronađeno 13000 grobova, 30000 predmeta, 600-700 od srebra i zlata ali sem malog broja ljudi iz arheološke struke i ljudi upućenih iz sveta, to niko nije znao !  Dešavalo se da putnici iz sveta dođu da vide te nalaze, grobove, svetske unikate  a onda ostanu razočarani jer im umesto Viminacijuma pokažete kukuruz, pšenicu ili neku drugu zasađenu kulturu.
I onda su se desila dva srećna događaja, jedan je da sam postao onaj ko vodi računa o Viminacijum a s druge strane da sam bio miljenik sudbine i dobio pare tj. sredstva od države. Kad sam dobio novac noćima sam razmišljao koji je najbolji način da se sredstva potroše. I onda sam se setio svoga dede ili sam imao pojam da sam ga se setio i on mi je u mislima kazao da kad ne znaš da razrešiš stvar onda je pojednostavi. I ja sam to uradio. Podelio sam novac u dve kese. Jednu kesu sam odlučio da potrošim na nove instrumente, uređaje, georadar, i na ekipu i to ne samo arheologe već i na matematičare, geofizičare, elektroinženjere, ljude koji se bave svemirskom navigacjom, daljinskom detekcijom, geomorfologijom i to je sve bilo 2000. Sa tom ekipom sam imao tačno cilj, jer znao sam gde god da zakopam da ću nešto naći. I naravno, hrabro sam odlučio da ostavim malo nekropole po strani i da krenem u istraživanje rimskog grada i legijskog logora. Na taj način smo počeli sa tom ekipom da posmatramo iz vazduha, uradili smo stereoskopsku aerospekciju lokaliteta i to je prva takva analiza u našoj zemlji a verovatno i na Balkanu. Mi smo iz vazduha videli i detektovali 21 objekat pod zemljom i to je fascinantno. Tako smo iznad Viminacijuma videli severnu kapiju vojnog logora, komanduru,  luku, hramove, akvadukt ukupno 21 objekat ! Nakon toga su došli drugi stručnjaci poput geofizačara sa georadarima i onda smo mogli da vidimo detaljnije te objekte u zemlji a da ne kopamo na slepo, već da kopamo tačno tamo što hoćemo. Tako smo brzo otkrili severnu kapiju vojnog logora i brzo iskopali, onda smo otkrili terme i brzo iskopali, pa smo krenuli da radimo akvadukt i onda sam ja sa ekipom potrošio pare iz prve kese i onda sam novac iz druge kese uzeo da ono što smo iskopali konzerviramo, zaštitimo i pokrijemo. Tako je potrošen novac i nastao proizvod koji izlazi na tržište.
Eto kako jedan arheološki lokalitet pokušava da bude model za druge arheološke lokalitete kako treba da rade i to, kako u metodologiji, tako i u primeni novih tehnologija. S druge strane to pokazuje da jedan arheološki lokalitet ako ga dobro napravite i prezentirate može da bude model za turizam, zapošljavanje,  regionalni razvoj jer uvek kada uradite pravu stvar dođete do mnogo širih stvari. Tako smo mi potrošile pare ali smo napravili proizvod koji izlazi na tržište i koji sada  treba da nam donese još veći novac.
Između ostalog, trenutno gradimo „Dunavski Davos“ tj. naučno-istraživački centar od 3000 kvadratnih metara. „Dunavski Davos“ je budući centar u koji ću dovoditi određenu klijentelu koja će boraviti, platiti i učestvovati u arheološkim iskopavanjima. Tu treba da se potpisuju svi zvanični dokumenti jugoistočne Evrope. 

Marketinški gledano, svaka vaša akcija a ima ih puno, je odlično medijski propraćena. Takođe, svaki projekat je odlično osmišljen. Imate li nekog ko vas vodi u svemu tome?

Nemamo nikog ko nas marketinški vodi. Ja sam osoba koja napravi proizvod a onda kažu da se to definiše kao marketing. Nema stida od posla i rad je centralna kategorija ekipe na Viminacijumu. Ta ekipa na Viminacijumu od dvadesetak ljudi u kojoj je 5-6 doktora nauka, pet-šest magistara koji će vrlo brzo biti doktori nauka često radi poslove za koje se nisu školovali, tako da možete videti da doktor nauka za nekropole nešto kuca pa bi rekli da je daktilograf ili vidite sjajnog stručnjaka za keramiku koji radi doktorat na tu temu a prirema rimska jela !  Ima nas malo a velike smo stvari stavili na svoja plaća. Svako od nas mnogo poslova radi. Jako sam ponosan što sam uspeo da sačuvam taj duh ekipe jer radite 11 od 12 meseci. I ljudi iznose sjajne manifestacije. Tako smo 7. jula prošle godine učestvovali u projektu „Sačuvajte palnetu“. Tada smo imali priliku da budemo zajedno sa svetskim metropolama (Šangaj, Johanesburg, London, Tokio, Rio de Ženeiro, Sidnej, Njujork i Antartik) deo svetskog projekta priređenog za spas klime planete Zemlje. Brojni elektronski mediji širom sveta su direktno prenosili programe i koncerte održane tim povodom a naš program „Rimska noć“  je imao direktan prenos u „Žikinoj šarenici“ na RTS-u. Onda su me iz establišmenta pitali: Šta ćeš ti u Žikinoj šarenici, mi smo te školovali da budeš sasvim drugi stručnjak i td. Mislim da te stvari ne stoje, jer danas postoje fakulteti i univerziteti za marketing i menađžment. „Žikina šarenica“ ima 52 posto gledanosti u odnosu na sve ostale emisije. Neki čak kažu da smo od Žike napravili imeperatora. Ja sam za to da spojimo sve te nauke a ne da postoji neka disciplina van vremena i prostora. Ona treba da ima svoju primenljivost.

Kakve su reakcije iz sveta na vaše aktivnosti?

Ako na Guglu ukucate Viminacijum dobićete 88000 raznoraznih upita a od toga 90 posto se pisalo u inostranstvu a 10 posto kod nas. Ta lavina se mnogo više valja kod njih nego kod nas. Kao primer može da posluži i to da kada je zbog okolnosti usled napredovanja kopa delimično bio ugrožen akvadukt, pa smo ga premestili,  najveća se uzbuna digla u Nemčkoj, koji inače jako vole antiku. Čak je i „Đakarta tajms“  na naslovnoj strani donela vest „Vimanacijum - Balkanski pompeji“.

Da li ste to doživeli kod nas?

Ne. Zato nam treba pohvala. Ne govorim o ličnoj promociji, jer zašto mi sami ne pišemo, recimo o Miodragu Stojkoviću iz Leskovca, jer će desetine dece sutra hteti da krene njegovim stopama. A kod nas toga nema. Zašto mi ne negujemo to ? Neka se pojave svi oni članci koji prodaju novine ali neka se pojavi i ono što podiže nivo nacije.

Ali kod nas se ne radi na podizanju svesti?

Ako elita ne vodi računa o tome onda ste u problemu jer elita mora to da radi. Zato sam mišljenja da kad radite jedan posao, za koji ste školovani, vi ga radite kao intelektualac i tu nema dilima ali vi u sebi morate da imate barem još trideset ako ne i sto posto da podižete nivo nacije. I to je centralno naše pitanje, jer ja ću lako sa svojim integritetom kad odem do novinarnice da pređem preko svih strašnih naslova jer imam odbrambeni mehanizam u sebi. Ali zamislite dečije oči kako gledaju na to ! Zašto jedna novina u 52 nedelje, jednu nedelje ne može da izvoji nekog viđenijeg čoveka u bilo kojoj oblasti?

U svetu se pokazalo veliko interesovnje za vašu akciju „Put kulture rimskih imperatora“. O čemu se radi?

Još 1996. smo izneli podatak o sedamnaest rimskih imperatora s naše teritorije ! Zapadnoevropski istoriografi su to pomno pratili, jer je to je četvrtina rimskih imperatora. I onda su nam rekli da nije tačno da je toliko već da imamo šesnaest rimskih imperatora. Rekao sam im „Hvala, dovoljno nam je“. Nemačka ima jednog. To znači da je ovo kvalitetan prostor jer i Tesla i svi ti ljudi su sa našeg prostora ! I to smo iskoristili kao brend. To smo iskoristitli da napravimo jednu kulturnu rutu koja se zove „Itenerarium romanum Serbia“ odnosno „Put kulture rimskih imperatora“. Ova ruta počinje Sirmijumom, ide preko Singidunuma potom Vimininaciuma, Đerdapa, Feliks Romulijane, Naisusa Mediane i Justinijana Prime, što je ukupno  600 kilometara. U rutu su uključeni i Vinča i Lepenski vir iako su praistorisjki lokaliteti ali su zbog svog značaja i položaja njen sastavni deo. Možda sam ja miljenik sreće ali onda je neko prepoznao u državi to što radim i pozvali su me da budem pomoćnik ministra za kulturnu baštinu, što sam nedvoumeći prihvatio. I sad radim na tome da svi ti lokaliteti budu podignuti na nivo Viminacijuma, tako da je država odvojila ogromna sredstva za njih. Sirmijum je dobio 40 miliona dinara, Feliks Romolulijana 105, Lepenski vir 195, Naisus Mediana 51 miliona i dobićemo još neka sredstva. Viminacijum nam služi kao stožer jer se nalazi na Dunavu, pa mi tu već zaustavljamo posetioce. Prošle godine smo imali 12 američkih, 35 danskih, 45 holandskih brodova. Pre petnaest dana je bio prvi brod u ovoj sezoni. Na tim brodovima ima 200000 ljudi. Karta je od 3440 do 4800 € za dve nedelje boravka ! Moja ideja je da sve ove lokalitete povežemo u tu kulturnu rutu i onda će ona da vrvi od ljudi. Zato smo krajem prošle godine izdvojili sredstva i napravili elektronski kišobran na svim ovim lokalitetima i svaki od ovih lokaliteta će u narednih nekoliko nedelja dobiti sedammegabitni bežični internet i biće međusobno elektronski povezali.

Da li je neki naš lokalitet došao do nivoa Viminacijuma?

Nažalost nije. U međuvremenu sam postao presednik svih tih odbora. Postao sam i direktor Medijane. Kad sam pre nekoliko meseci video na šta Medijanu liči  bio sam tužan. U Medijani je inače rođen rimski car Konstantin. Onda sam okupio ljude koji tamo rade i rekao sam im da u narednom periodu, uključujući i mene, mi smo sluge Medijane. I već se sad pripremam za Medijanu 2013. godine kada se Milano priprema za manifestaciju 1700 godina hrišćanstva, tako da ćemo spojiti Milano i Medijanu i bićemo 2013. svetski centar. Svi naši lokaliteti moraju da budu Viminacijum ! Mi radimo da podignemo lokalni nivo na svakom tom prostoru. Svako od njih mora da shvati da može da napravi novac i živi od takvih objekata jer to se svuda u svetu pokazalo kao isplativo.

Prošle godine ste započeli projekat „Dunav art Viminicijum“ u kome vajari rade skulpture sedamnaest rimskih imperatora i one će u akciji „Putevima rimskih imperatora“ dobiti svoje „stanište“?

Da i već je napravljeno pet a kad sve budu sve završene biće postavljene u gradovima u kojima su ovi imperatori boravili. Evropa jako mnogo neguje te kulturne rute i ideje je da napravimo sto rimskih pansiona koji će biti postavljeni na svakih 5-6 kilometara duž rute. Već sam napravio model kako će  izgledati rimski pansioni i oni će biti postavljeni u prirodnom ambijentu u kukuruzu, pšenici, na obali Dunava i tu ću da zaposlim lokalno stanovništvo. Da deda bude domaćin, majka i ćerka domaćica, mlađarija da radi sa računarima i zato je taj elektronski kišobran koji pravim na svim tim mestima jako potreban. U tim pastionima, iako su u prirodnom ambijentu mora da postoji sav neophodan komfor. Ja to ništa nisam izmislio jer je opasna stvar u ekonomiji izmišljati toplu vodu. To sam video letos u Toskani i shvatio da je to primenljivo i kod nas. Bio sam na skupu „Lokalni svetovi“ gde je bilo reči o  ekonomskim muzejima znači o muzejima koji hoće da budu ekonomski održivi projekti a to je ono što mi hoćemo da napravimo od lokaliteta. Tu sam bio smešten u pansionu za 20 soba koji se nalazi usred oranice ! Znači da idete peške Toskanom duž rute to košte 4000 evra ! Toskana je kao Šumadija a onda zamiriše miris brijoša koji je spremila domaćica. Tako ćemo mi u istočnoj Srbiji da napravimo belmuž, to je kačamak od sira i kajmaka, koji kada sam probao u Gamzigradu više ništa drugo nisam jeo. Mi ne možemo da budemo kao Toskana jer cela Srbija nema toliko lepih zgrada koliko jedna ulica u Firenci, Beču ili Rimu ali ono što je najvažnije je da ta ruta vodi od jednog do drugog antičkog lokaliteta a tu smo uključili i Vinču i Lepenski vir iako su praistorisjki lokaliteti ali smo ih uključili jer su sjajni i prosto su na ruti. Znači idete od rute od rute i imate ono što je najlepše a to je energija lokalnog prostora.

Dokle se stiglo sa svim tim?

Što se tiče pansiona već sam već imao razgovore sa predsednikom italijanske regije Fruli Venecija Đulija kao i sa njihovom vladom. To je inače četvrta regija po bogatstvu u Italiji. Oni su bili ovde i oformili smo ekspertski i radni tim i zatražio sam da krenemo zajedno sa njima prema Evropskim fondovima i uradimo projekat „težak“ 25 miliona evra i da sa tim novcem napravimo 100 rimskih pansiona. Krećemo u realizaciju toga, tako da do jeseni moramo da završimo projekat i predstavimo ga Evropskoj uniji. I odmah smo krenuli u razgovore da povežemo Akvileleju sa ovom rutom. Obavio sam razgovore sa svima kojima treba tako da ćemo u tu našu rutu da povežemo i Hrvatsku i Sloveniju.
Naravno, neke stvari ne zavise od mene. Uveliko se gradi na Sirmijumu tako da će do leta palata sa najlepšim mozaicima biti pokrivena. U Medijani mašine rade, hoćemo da napravimo mali vizitorski centar sa suvenirnicom i to mora da bude završeno do leta. Neke stvari se rade i dugoročno. Znači, dobili smo sredstva i već sve se gradi. I ove godine, već sad, mogu da se povežu četiri lokaliteta i to Sirmijum, Viminacijum, Feliks Romulijana  i Medijana.

Da li je neko to uradio?

Ne. Prirodno bi bilo da desetine agencija to rade i same izvlače novac iz toga. Nažalost, kod nas nije dovoljno da imate ideju kao na Zapadu jer ona ili nikog ne zanima ili ćete dobiti komentar da su to đavolja posla. Kod nas ne samo da treba da imate ideju nego morate da stvorite ambijent da bi razvili tu ideju i sve to sami da uradite. Ali zato mnogo radimo na globalnim planovima. Na dva udarna turistička sajma u Milanu i Berlinu bili smo sa naših dvadeset ljudi koji su se preobukli u u senatore, imali toge, pa rimske instrumente, posetioce smo nudili rimskom hranom i td. To je u Italiji izazvalo izuzetno interesovanje i to su u svojim vestima plasirali kao udarnu vest. U Berlinu takođe. Imam podatak da 400 000 visoko obrazovanih Nemaca voli i stremi ka toj vrti turizma. Svuda je potpaljen fitilj samo čekamo eksploziju da se to desi.

Koji je vaš recept za uspeh?

Viminacijum je otvoren 364 dana u godini. Samo se 1. januara ne radi i tako će svi lokaliteti ubuduće da rade. Znači da imaju vodiča, suvenirnicu i sve ostalo što treba. Viminacijum je perjanica u svemu tome ali svi lokaliteti na ovoj ruti su zvezde za sebe.
Do sada za većinu projekata koju sam uradio nisam imao finansijsku konstrukciju ali sam ih realizovao. Zato ja ne mogu i neću da čekam 25 miliona evra. Oni će doći i u to sam ubeđen. Ja ću da se dogovorim sa opštinskim službama i privatnicima da započnemo i ove godine završimo bar tri pansiona i zaposlimo ljude. I u tom smislu smo napravili odbore za Viminacijum, Sirmijum, Feliks Romulijanu i Đerdap i u njima je više ministrstava uključeno i to za infrastrustru, ekonomiju i regionalni razvoj, finansije, ekonomiju, turizam. Evo sad posle prvog sastanka odbora đubre kod Trajanovog mosta se uklanja tako da ću sa devet lasera da napravim hologram Trajanovog mosta preko Dunava. To sam već dogovorio.

I za kraj kad ode neko u Viminacijum šta sve može da očekuje?

Svaka dva sata su organizovane grupne ture, postoji rimska taverna, po najavi turiste mogu da ga dočekaju rimski senatori i konzuli, imamo rimske dvokolice, elektro mobil sa 14 sedišta, pa putnici prvo mogu da vide severnu kapiju vojnog logora potom rimske terme, pa mauzolej gde je sahranjen rimski imperator, mogu da se nagvire u amfiteatar jer sad teku istraživanja a amfiteatar inače ima 12000 mesta. Viminacijum je pokriven sa 16 video kamera, uskoro ćemo omogućiti da pre nego što krenu ukucaju određenu IP aj pi (intenet protokol adresa ) adresu i vide mesto gde hoće da odu i da vide istraživanja antičkog amfiteatra. Amfiteat je bitan jer hoćemo sledeće godine tu da pravimo velike koncerte svetskih tenora i soprana. Već sada 30. juna imamo veliki koncert velike svetske zvezde...

 

Razgovor vodila: Olivera Vukotić, april 2008.