opširnije: www.galerijamamuzic.org.yu
Monografija: 30 godina poklon zbirke Rajka Mamuzića. Više…
Izložba: Milan Stanojev, grafike. Više…
Izložba: VIZANTIJSKI MOTIVI u delima autora iz Zbirke Rajko Mamuzić. Više…
Kada je davne, 1972. godine, Zbirka kolekcionara Rajka Mamuzića dobila zvanično mišljenje vodećeg likovnog kritičara Lazara Trifunovića o vrednosti Zbirke, kako o zastupljenim izlagačima, tako i o njihovim delima, koja su tom prilikom već bila na okupu, potpisan je zvanični dokument o predaji Zbirke gradu Novom Sadu, da bi se ista, 1974. godine, otvorila za javnost.
Bio je to početak i rađanje jedne nove kulturne ustanove, pored već zavidnog broja ovakvih ustanova u Novom Sadu. To je bio gest dobre volje, u interesu kulture, koji je bio usmeren ka nadgradnji i dopuni fonda delima autora zastupljenih u Zbirci, a sa namerom praćenja njihovog umetničkog razvoja. Želje svih onih koji su bili akteri osnivanja za javnost otvorene Zbirke, bile su da materijal, dakle dela iz zbirke, budu prezentovana na pravi način jugoslovenskoj javnosti.
Osnovu Zbirke sačinjavaju autori koji su bili članovi "Decembarske grupe" i individualci, koji su već tada činili sam vrh u likovnoj umetnosti. Bili su to umetnici koji su diplomirali na Akademiji likovne umetnosti odmah posle drugog svtskog rata. Opredeljenje za prvu posleratnu generaciju stvaralaca u oblasti likovne umetnosti u našoj ustanovi ostalo je do danas.
Neki od umetnika, koji su sačinjavali ovu Zbirku, već nisu bili živi i postali su deo istorije slikarstva. Majda Kurtnik (1967), Lazar Vozarević (1968), Aleksandar Tomašević (1968), Milan Popović (1969), Vladeta Petrović (1970). Nažalost, u toku narastanja Zbirke broj onih koji stvaraju smanjivao se: Slava Bogojević (1978), Boško Petrović (1982), Matija Vuković (1985), Dragutin Cigarčić (1985), Danica Antić (1988), Stojan Ćelić (1992), Boža Ilić (1993).
Galerija likovne umetnosti - poklon zbirka Rajka Mamuzića počela je da živi sopstveni život. Zbog nemogućnosti da sva dela iz fonda budu istovremeneo izložena, a u želji da javnosti pokažemo sve ono sto Zbirka zaista sadrži, započeta je, decembra 1979. godine, izložbena aktivnost. Prva izložba u Galeriji bila je izložba crteža Ksenije Divjak, skromna po broju eksponata, ali značajna zbog samih crteža, koji su bili retkost za ovoga autora.
Od tada do danas Galerija je realizovala, u saradnji sa autorima, izložbe koje su pratile razvoj autora zastupljenih u zbirci i održavala kontinuitet osnovne ideje osnivača Galerije.
U galeriji su takođe, održavana i predavanja o autorima iz Zbirke i muzeologije, projekcije, koncerti, razgovori o umetnosti, kogresi i simpozijumi vezani za savremenu likovnu umetnost. Jedne od glavnih aktivnosti Galerije bila je kompletna obrada kartoteke (autorski kartoni i kartoni dela), fototeke, sakupljanje dokumentarne građe, kataloga i hemeroteke.
Galerija se vrlo brzo uključila u kulturni krvotok grada. Smeštena pored Galerije Matice srpske i Poklon zbirke Pavla Beljanskog, bila je logičan nastavak i činila je celinu jugoslovenske umetnosti i srpske umetnosti od 18. veka do danas. Bila je i ostala jedna od centara za širenje kulture. I rad sa novosadskim školama je bio jedan od stožera vezuelnog i verbalnog prenošenja svega onoga što se dešavala u likovnoj umetnosti od 1974. godine do danas. Posebna saradnja ostvarena je sa Karlovačkom gimnazijom, čiji učenici dolaze u našu ustanovu na praksu već više od jedne decenije. Mnogi maturanti, studenti istorije umetnosti i kolege, koristili su dokumentaciju i biblioteku, u početku skromnog fonda, a sada sa zavidnim brojem bio-bibliografskih jedinica, kao i stručne savete zaposlenih u Galeriji. Pojedinci iz Galerije pravili su (po pozivu) i ostvarili mnoge izložbe naših umetnika, kako u Novom Sadu, tako i širom Vojvodine. Takođe treba istaći da se aktivnost Galerije zasnivala i na konsultacijama sa drugim ustanovama i pojedincima, koji su u ovoj vrsti posla imali više iskustva. To je bila razumljiva podrška i saradnja, bez koje ne bi bilo pravog iskustva i napretka u stručnom usavršavanju.
Pridržavajući se svih vremenom nataloženih iskustva struke, naša ustanova je doživela dvadeset godina postojanja. Mi, koji smo radili u njoj i bili svedoci njegovog rađanja i rasta, zadovoljili smo činjenicom da smo i pored mnogih teškoća koje su pratile društvo kao celinu, pa i Galeriju kao deo društva, nastavili da radimo u interesu kulture, njenog negovanja i širenja. Ta ideja i cilj uvek su bili iznad svih teškoća kroz koje smo kao ljudi i članovi društva prolazili. Danas nam se čini da je vredelo i da nije bilo uzalud. Nadamo se da će ovu vrstu zadovoljstva, koju mi kao izvršioci osećamo, osetiti na prvom mestu naši autori, zastupljeni u Zbirci, a onda i svi oni koji su učestvovali u našem radu i narastanju, jer smo mi bili na istom zadatku. Ovoj izložbi, koja prati naš jubilej, odazvali su se svi autori. To se može tumačiti kao početak novog poglavlja u timskom radi za budućnost.
Nadežda Jovanović
