Izdavač: Radionica duše
Priređivač: Momčilo – Moša Todorović
Tekstovi: Ljubomir Simović, Sreto Bošnjak, Zoran Gavrić, Đorđe Kadijević, Milan Komnenić, Mileta Prodanović, Dragoslav Paunesku, Olga Perović, Čarls Simić, Sava Stepanov, Dejan Đorić, Branko Kukić, Dragan Jovanović Danilov, Stanislav Živković, Irina Subotić.
Beograd, 2005.



UVODNA REČ

Momčilo – Moša Todorović, priređivač monografije «Akademici XXI veka», u kojoj nam predstavlja osamnaest slikara i vajara, članova dveju akademija nauka i umetnosti, Srpske i Crnogorske, nije ni prvi ni jedini koji je došao na ideju da nam predstavi umetnike akademike. Upravo kad je ova monografija bila pred ulaskom u štampu, u Galeriji SANU je, pod naslovom «Umetnici akademici», otvorena velika izložba slika i skulptura njenih članova. A pre četvrt veka, 1980. godine, Srpska akademija nauka i umetnosti i Beogradski sajam, u saradnji sa Narodnim muzejom iz Beograda, organizovali su, u prostranoj Hali III Beogradskog sajma, monumentalnu izložbu pod naslovom «Umetnici članovi SANU». Na toj izložbi su bili predstavljeni svi slikari i vajari koji su ikad bili članovi SANU, bilo da su bili redovni ili dopisni, bilo da su imali status članova van radnog sastava ili status inostranih članova. Tu su bili odabrani svi, i živi i mrtvi. Sa kolikim je ambicijama organizovana ova izložba vidi se i po tome što je na njoj bilo prikazano i nekoliko rekonstrukcija, od kojih su posebno značajne bile rekonstrukcija učešća Srba na Svetskoj izložbi u Parizu 1900, i rekonstrukcija čuvene Lubardine izložbe u Beogradu 1951. godine. Ovako veliki poduhvat se nije mogao zamisliti bez ogromnih sredstava, i bez saradnje sa brojnim muzejima i galerijama, spomen-zbirkama, gliptotekama, bibliotekama, crkvom, arhivom, sa novinskim kućama, i sa državnim i političkim institucijama, iz cele nekadašnje Jugoslavije. Autoru ove izložbe, Lazaru Trifunoviću, pomagali su istaknuti stručni saradnici, a iza celog velikog i skupog projekta stajao je autoritativan organizacioni odbor. Samu izložbu je pratio obiman katalog od blizu 600 strana.

Momčilo – Moša Todorović od svega toga nije imao ništa. Ništa, osim svoje kolekcionarske strasti i svoje velike ljubavi za likovnu umetnost.

Pristupajući radu na ovoj monografiji, Todorović je praktično prihvatio kriterijume izbornih skupština dveju akademija: u ovu knjigu su uvršteni oni umetnici koji su, u svoje vreme izabrani za njihove članove. Pri tom je ideja koja je stajala u osnovi ove izložbe iz 1980. godine u ovom slučaju znatno redukovana: ovde su predstavljeni samo živi članovi, redovni i dopisni, kao i brojni članovi van radnog sastava. (Uz izuzetak vajara Dušana Džamonje i Tometa Serifimovskog, to su po pravilo, naši slikari iz takozvanog pariskog kruga: Bata Mihailović, Dado Đurić, Petar Omčikus, Vladimir Veličković, Ljuba Popović.) Inostrani članovi (kojih, uostalom, i nema mnogo – u SANU, koliko se sećam, samo dva) ovde nisu zastupljeni.

U okviru strogo definisanih zadataka – da predstavi umetnike članove dveju akademija – Todorović je ipak ostavio dovoljno prostora za sopstvenu kreativnost: sam je napravio izbor njihovih dela za ovu priliku. Tako smo dobili jednu monografiju koja nosi i lični pečat priređivača. Ta monografija nas upoznaje sa slikarima i vajarima različitih generacija i sudbina i različitih iskustava i shvatanja. Iako nam predstavlja samo pet vajara (Olgu Jevrić, Svetislava Arsića Basaru, Nikolu – Koku Jankovića, Dušana Džamonju i Tometa Serifamovskog), to njoj ne smeta da nam pokaže bogatu raznovrsnost poetika na kojima se formira naša moderna skulptura. Međusobno, veoma različite, ove skulpture dramatičnih i neočekivanih formi, sugestivne su i ubedljive i onda kad predstavljaju ranjenike i ratnike, i onda kad predstavljaju same sebe. Spisak predstavljenih slikara je mnogo veći. Pored već pomenutih pripadnika pariskog kruga, pred nas iskrsavaju i dela Ljubice Sokić, Mladena Srbinovića, Radomira Reljića, Voja Stanića, Todora Stevanovića, Dragana Karadžića, Anke Burić i Dušana Otaševića: mirne i pastelne mrtve prirode, raskošni aktovi, tajne večere, mediteranska podneva i beogradske bašte, amblemi i pejzaži, slike fantazmagorične i meditativne, slike ispunjene «invazijama», eksplozijama i «vrtlozima», i slike koje tragaju za spasenjem, za «ravnotežama» i «koncentracijama».

U ovoj svojevrsnoj antologiji slika i skulptura nalazi se i svojevrsna antologija tekstova koje su o njima napisali različiti autori. Čitaocima će verovatno biti zanimljivo što se među piscima tih tekstova, pored istoričara umetnosti i likovnih kritičara (Svetislava Živkovića, Irine Subotić, Sreta Bošnjaka, Đorđa Kadijevića, Save Stepanova, Olge Perović, Zorana Gavrića, Dragoslava Pauneskua, Dejana Đorića), i jednog slikara (Milete Prodanovića), nalazi i nekoliko pesnika: Čarls Simić, Milan Komnenić, Branko Kukić, Dragan Jovanović Danilov...(Uostalom, poeziju katkad piše i Mileta Prodanović). Izborom njihovih tekstova, pogotovu u ovolikom broju, Momčilo Todorović ukazuje i na snažnu vezu između naših slikara i pesnika, koja nije karakteristična samo za naše vreme, i koja nije osobenost samo srpske kulture.

Bez pomoći državnog budžeta, bez oslonca na uticajan organizacioni odbor ili na moćno uredništvo, bez potpore naučnih i umetničkih institucija i državnih ustanova, Momčilo – Moša Todorović je ovu monugrafiju priredio sam, finansirao sam, i objavio sam, u sopstvenoj izdavačkoj kući, koju je, sa mnogo prava i razloga, nazvao «Radionica duše».