U godini kada obeležava značajan jubilej - pedeset godina od osnivanja, Muzej naivne i marginalne umetnosti po petnaesti put organizuje međunarodnu manifestaciju,
Likovnu koloniju naivne i marginalne umetnosti. Ovu internacionalnu manifestaciju Muzej bijenalno organizuje kao smotru, afirmaciju i podsticaj najvrednijih ostvarenja ove specifične oblasti savremene umetnosti na širem, međunarodnom planu. Kolonija predstavlja i neposredan podsticaj i usmeravanje za dalji rad već afirmisanih autora a posebnu pažnju posvećuje autorima koji tek kreću putem istraživanja sopstvenog likovnog izraza a kojima je rad u kolonijama posebno dragocen.
Od 1984, svake druge godine okupljajući naivne slikare a od 1992. i vajare, Kolonija naivne i marginalne umetnosti se razvija kao smotra, afirmacija i podsticaj najvrednijih ostvarenja naše a kasnije i međunarodne naivne i marginalne umetnosti. Tokom godina koncepcija ove manifestacije se menjala i prilagođavala aktuelnim kretanjima u ovoj osobenoj umetničkoj oblasti. Počev od Šeste kolonije naivnih umetnika, 1994. godine, učešćem inostranih umetnika ova manifestacija dobija internacionalni karakter i Muzej nastavlja intenzivan rad na formiranju internacionalne zbirke. Prateći osnovne smernice tokova u oblasti međunarodne naivne umetnosti, Muzej naivne i marginalne umetnosti od Jedanaeste kolonije naivne umetnosti, 2002. godine uključuje i oblast marginalne umetnosti. U periodu od 1984. do 2010. godine Muzej naivne i marginalne umetnosti organizovao je petnaest kolonija.
Petnaesta likovna kolonija naivne i marginalne umetnosti održana je na Zlatiboru u periodu od 15 - 23. juna 2010. godine. Učešće je uzelo dvadeset i pet naivnih i marginalnih umetnika različitih generacija, umetničkih afiniteta i likovnih izraza iz Srbije, Bugarske, Danske i Italije: Vladisav Arsenović, Tomislav Blagojević, Gvido Vedovato (Italija), Lone Vilaume (Danska), Dragica Gajić, Slobodan Živanović, Milosav Jovanović, Dušan Jevtović, Ferenc Kalmar, Rozalija Markov, Jelena Marković, Dorte Markusen (Danska), Zil Milano, Dobrosav Milojević, Jure Grgin Miloš, Vojkan Morar, Ivana Negić Stanisavljević, Desanka Petrov Morar, Saša Petrović Berdujac, Rosen Rašev (Bugarska), Igor Simonović, Milan Stanisavljević, Marko Stevanović, Joškin Šiljan, Danica Šimić.
U komunikaciji između samih umetnika i njihovom interakcijom sa duhovno podsticajnim okruženjem, bilo da su okrenuti spoljnom ili svom unutrašnjem svetu, nastala su umetnička dela kao mozaik različitih generacija, afiniteta i individualnosti, raznolikost i sloboda stvaralačkih izraza, tehnika, materijala i dimenzija. Temeljnu okosnicu Petnaeste kolonije čini veći broj umetnika koji već dugi niz godina istrajno grade individualne izraze u okviru oblasti naivnog slikarstva i skulpture, od kojih su većina učesnici predhodnih Kolonija i Bijenala Muzeja naivne i marginalne umetnosti i dobitnici niza nagrada i priznanja: Milosav Jovanović, Dušan Jevtović, Ferenc Kalmar, Milan Stanisavljević, Jure Grgin Miloš, Desanka Petrov Morar, Dobrosav Milojević, Slobodan Živanović, Dragica Gajić, Rozalija Markov, Marko Stevanović. Posebno se izdvaja niz umetnika čiji su decenijama stvarani zaokruženi stvaralački opusi, izgrađenog, snažnog i samosvojnog likovnog izraza, utemeljili i trasirali put naivne i marginalne umetnosti. Nostalgične, idilične panorame prizora ispunjenih mozaicima ljudskih sudbina, sintetizovane su i idealizovane predstave harmoničnog sveta sećanja i mašte Dušana Jevtovića. Dramatične intimne ispovesti Milosav Jovanovića, upletene u čudesne, stilizovane pejzaže zavičaja, grade upečatljive vibrantne likovne celine. Slike Jure Grgina intrigantni su prizori transponovanih pejzaža sa diskretnim scenama iz svakodnevice i dvosmislenim asocijacijama upletenim u oblike drveta, stabla, krošnje, krijući bogatstvo skrivenih značenja. Desanka Petrov Morar ličnom notom intimne setne atmosfere poetizuje scenu običaja iz svog sećanja na detinjstvo. Harmonične, stilizovane kompozicije Dobrosava Milojevića, oslobođene svih suvišnih detalja, predstavljaju idilični svet umetnikovog zavičaja. Inspirisan motivom ptice Ferenc Kalmar ga osobenim likovnim jezikom transponuje do dinamičnih, ekspresivnih oblika koje umetnik oživljava intenzivnim tonovima kolorita, ostvarujući sintezu skulpturalnog i pikturalnog, asocijativnosti i apstrahovanosti oblika. Milan Stanisavljević, pokrenut istim motivom, svoju pasioniranu fascinaciju svetom ptica pretače u snažno stilizovanu, monumentalnu, monolitnu skulpturu u masivnom deblu drveta, koja dramatično asocira na mitsku dimenziju, na neukrotivu i nesagledivu iskonsku snagu prirode.
Pored starije generacije umetnika koji već decenijama obogaćuju stvaralačke opuse, izgrađenog, snažnog i samosvojnog likovnog izraza na Petnaestoj koloniji naivne i marginalne umetnosti, izdvaja se i mlađa generacija umetnika koji svoje stvaralaštvo već afirmišu i potvrđuju kontinuitetom visokih likovnih vrednosti svojih dela: Rosen Rašev, Vojkan Morar, Tomislav Blagojević, Zil Milano, Jelena Marković, Ivana Stanisavljević Negić, u domenu slikarstva, kao i Gvido Vedovato i Saša Petrović Berdujac u oblasti skulpture. Ovi umetnici nastavljaju i potvrđuju utemeljene vrednosti umetničkog izraza autentične, osobene umetničke transformacije doživljaja spoljnog i unutrašnjeg sveta, senzibilitetom izrazitih ividualista, sadržanom u intenzitetu likovnog izraza, tematskom izboru, slobodi kombinovanja tehnika i materijala. Među njima posebno se izdvajaju dobitnici nagrada na bijenalima. Vođen snažnim nagonskim unutrašnjim impulsom za stvaranjem i izraženom težnjom ka umetničkoj slobodi, Rosen Rašev istražuje različite načine izražavanja, kombinovanja tehnika i materijala, neposredno i iskreno, prenoseći svoj sasvim osoben doživljaj i emociju, kao odnos prema egzistencijalnim pitanjima materijalnog i duhovnog sveta. Čarobni svet slika Vojkana Morara doživljavamo kao čudesan prozor, otvoren ka mističnoj, duhovnoj, anđeoskoj dimenziji, koja gradi novu piktoralnu realnost posebnog likovnog rafinmana. Tomislav Blagojević snažnom stilizacijom oblika na simbole, znake, gradi osoben fantastičan likovni svet povezujući i sublimirajući daleke svetove praistorijskih pećinskih predstava rudimentarnih figura-znakova lovaca, ratnika, scena biblijskih priča i zamišljenih vanzemaljkih civilizacija. Jelena Marković primenjuju još radikalniju redukciju likovnih elemenata. Do ornamentalnosti stilizovani oblici, linearnom mrežom srebrnih i zlatnih nijansi ocrtani su na crnoj pozadini. Povezani su i integrisani u dinamično likovno rešenje kao dominantni likovni elementi, dok njihova asocijativnost ostaje u drugom planu. Skulptura Saše Petrovića Berdujca svedenom masom figure psa, oživljenom kratkim potezima dleta, na osoben način potencira plemenit materijal drveta.
Praksa je da se, pored grupe umetnika koji dugi niz godina sarađuju sa Muzejom, na koloniju pozovu i umetnici čiji je stvaralački potencijal zapažen u prethodnom periodu. Ove godine rad kolonije novom energijom osvežili su: Dorte Markusen, Lone Vilaume, Joškin Šiljan, Vladisav Arsenović, Danica Šimić i Igor Simonović. Među njima se izdvajaju autori koji su se prvi put pojavili na prethodnom bijenalu, na kome su posebno zapaženi i nagrađeni. Joškin Šiljan se pridružuje grupi stvaraoca novog senzibiliteta, pre svega po slobodi kombinovanja tehnika i materijala, kao i po osobenosti i intenzitetu likovnog izraza kojim prenosi skrivene dnevnike intimnih beleški umetnikovih misli, iskustava, fascinacija, opsesija i strahova. Umetnica iz Danske, Dorte Markusen, čije je stvaralaštvo inspirisano erom savremenih urbanih fenomena i novih tehnologija, predstavlja se snažno geometrijski stilizovanim neobično kadriranim urbanim prizorom ulica, kao i sa dva pejzaža koji predstavljaju sastavni deo interaktivne celine Pejzaži vremena, instalacije sastavljene od 12 pejzaža. To je jedan od svojevrsnih virtuelnih dnevnika koje umetnica predstavlja u okviru svog bloga na adresi: www.tl.dortemarcussen.dk. Druga umetnica iz Danske, Lone Vilaume, scene iz svakodnevice ljudi u starijem dobu u veseloj atmosferi dokolice prožima specifičnim humorom. Svedenošću svih likovnih elemenata, umetnica postiže intenzivnu izražajnost teme, ideje, forme i kolorita.
Dela nastala na Petnaestoj likovnoj koloniji naivne i marginalne umetnosti u plodonosnoj interakciji različitih generacija, umetničkih afiniteta i likovnih izraza svedoče o autentičnoj, osobenoj umetničkoj transformaciji doživljaja spoljnog i unutrašnjeg sveta, povezanih snagom imaginacije, kreativnom fantazijom i čistotom instinktivne stvaralačke iskrenosti koja minimalizira zadate kulturne i umetničke kanone.
Izložba dela nastalih na Petnaestoj koloniji biće predstavljena u Muzeju naivne i marginalne umetnosti 24. 9. 2010. u 18 časova. Kustos kolonije je Ivana Jovanović. Nakon Jagodine izložba će biti predstavljena i beogradskoj publici do kraja godine u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić.
