Bijenale akvarela čine tri izložbe:

- izložba akvarela
- višemediska izložba
- izložba fotografija Aleksandre Erdeljan

Komisija u sastavu Sreto Bošnjak, predsednik i Vlastimir Nikolić, Sava Stepanov i Slavica Popov, članovi, nakon što je pregledala 97 radova koji učestvuju na izložbi Bijenala akvarela i 8 radova koji učestvuju na višemedijskoj izložbi "U proširenom polju akvarela" donela je jednoglasno sledeću odluku:
Prva nagrada Osmog bijenala akvarela Srbije dodeljena je Jasni Nikolić koja je redovni učesnik Bijenala akvarela i uvek se svojim radovima isticala vrhunskim umetničkim kvalitetima.
Tri ravnopravne nagrade, učešće u radu Umetničke kolonije Ečka u 2009. ili 2010.godini, zbog toga što se svojim umetničkim dostignućima, po oceni komisije,izdvajaju od ostalih radova dodeljene su umetnicima Branislavu S. Markoviću (Beograd), Maji Jockov (Novi Sad) i Miloradu Maraviću (Kraljevo).
Izložbu su otvorili direktor Savremene galerije UK Ečka–Zrenjanin Radovan Živankić istoričar umetnosti/likovni krtičar Sreto Bošnjak, likovni kritičar Sava Stepanov, i predsednik skupštine grad Zrenjanina Aleksandar Marton koji je uručio nagrade.

IZMEĐU TRADICIJE I SAVREMENOSTI

Zrenjaninski Bijenele akvarela ide u red onih likovnih manifestacija koje prate dinamički razvoj i stvarno stanje jedne likovne discipline koja se u praksi javlja kao jedna od spona između tradicije i savremenosti. Reč je ? umetnosti akvarela koji svojim plastičkim strukturama, materijom i tehnikom pripada onoj liniji naše savremene umetnosti koja još razvija klasične likovne norme i principe. Mada je Bijenale otvorena likovna manifestacija na kojoj se susreću i ukrštaju ideali i poetike jednog velikog broja likovnih stvaralaca, on je danas, kao i toliko godina ranije, živa privlačna sila koja na svoj način otkriva i razvija svest ? značaju i posebnostima ovog specifičnog likovnog jezika koji ima i svoju istoriju i perspektivu u budućnosti. On je, dakle, deo aktuelne, savremene umetničke prakse, ali kao veoma specifična pojava, zbog čega je veoma logično pitanje: šta je to savremeno? Ne nikako tematika, ni ideološka osnova procesa nastanka slike: savremen je odnos bića slikara prema likovnom jeziku koji je, kako se potvrđuje iz godine ugodinu, kod bezmalo svih učesnika Bijenala u znaku ostvarene slobode izbora, tehnika i intencija. Zbog te činjenice značajno je podvući još jednu: jezik kao ideja, kao materija i tehnika, pa čak i kao stilska odrednica nije u funkciji (ili to nije po pravilu) otkrivanja i interpretiranja bilo koje činjenice date stvarnosti ako ona nije "spremna" za transformaciju plastički znak, metaforu ili simbol. Formalna odrednica tog jezika definisana trojstvom: figuracija - asocijacija – apstrakcija što bi upućivalo na klasične modele moderne, ali ni jedna od njih nije posledica neke čvrste tradicionalne estetske usmerenosti; ikonografska okosnica ovih radova ima stoga i drugu dimenziju, koja se svojom vrednošću za autentičnost izraza svrstava u prvi vrednosni plan slike: to je vrhunsko majstorstvo, zanatska sigurnost intuicija ineposrednost, mašta i snažna imaginacija. Akvarel je, dakle, više od tehnike i više od materije koja se tako neposredno nudi slikaru, njime vlada neka nadstvarna svetlost, uvek pomalo nadrealna ikonografska i prostorna poetska činjenica.

Prostor nam ne dozvoljava da se detaljnije osvrnemo na karakter i značaj radova pojedinačnih autora: videlo bi se koliko su pojmovi uslovni, razloženi na veliki broj subjektivnih modifikacija kojima svaki autor brani svoj stav, ideju i jezičku specifičnost. Stoga pojmovi poput "figuracija" ili "apstrakcitja" ne pripadaju samo nekom aktuelnom trendu - oni se održavaju oslobođenom svešću koja negira svaki oblik jezičkog nasilja. Uostalom, akvarel jetakva likovna supstanca koja najneposrednije izražava unutrašnja stanja autora, njegove emocije i slutnje postojanja neke drugačije stvarnosti sveta koja se otkriva magičnom svetlošću ove plemenite pikturalne materije. Generacijske razlike su logične - temom, stilom, idejama, ali u suštini ni u jednom slučaju nije izneverena priroda medija.

Recimo na kraju da izložba deluje kao izazovan koloristički mozaik, dinamičan i raskošan, prepoznatljiv kao segment savremene umetničke prakse, informativan u onoj meri u kojoj je izbor pružao dovoljno podataka za što istinitiju sliku o današnjem stanju umetnosti akvarela.

Sreto Bošnjak

U PROŠIRENOM POLJU AKVARELA

Ova prateća izložba zrenjaninskog Bijenala akvarela bavi se „proširenim poljem akvarela“, dakle, onim nastojanjima kojima se koncept jedne tradicionalne slikarske tehnike razmatra na nekonvencionalan način. U nastojanju da ostvare dela koja su potpuno usklađena sa aktuelnim trenutkom sveta i umetnosti, učesnici ove izložbe (Goran Despotovski, Maja Jockov Mileusnić, Stevan Kojić, dva člana Grupe Multiflex /Matić, Živančević/, Jelena Stojanović, Đula Šanta, Dušan Todorović, Dragan Živančević), bavili su se akvarelom kao povodom, kao još jednom relevantnom mogućnošću za ostvarenje autentičnih ovovremenskih plastičkih i sadržinskih rasprava.

Zapravo, radi se o svojevrsnom filozofiranju pojma i ideje akvarela. Ta stara slikarska tehnika poseduje svoje specifičnosti – voda, boja, papir, postupak, interpretacija – određivali su akvarel kao par exellance klasičnu interpretativnu slikarsku tehniku. Ekonomičnost izvedbe te mogućnost brze i kompletne interpretacije uputilo je akvarel ka in situ slikanju predela – podjednako upražnjavanog u delovanju najvećih svetskih umetnika ali i hobističkim poduhvatima brojnih talentovanih zaljubljenika... No, u istoriji umetnosti su, dakako, registrovani samo vrhunski dometi po kojima je moguće prepoznavati pojedine periode slikarske umetnosti. U nekoliko navrata, naročito tokom dvadesetog veka, akvarel se afirmisao kao autentični avangardistički postupak. Taj niz akvarelističkih eksperimenata značajnih za pravce razvoja modernog plastičkog mišljenja (apstrakcija, dada, ekspresionistička socijalna umetnost, itd), započeo je Kandinski jednim svojim akvarelom koji stoji na samom početku čitavog potonjeg apstraktnog slikarstva... Dakle, područje akvarela, zahvaljujući eksperimentatorskim poduhvatima iznalaženja nekakvih drugačijih mogućnosti i rešenja, sada već kontiunuirano, nudi i zavodljivu mogućnost sagledavanja procesa autentičnog proveravanja i problematizovanja slikarskog medija...

Čini se da se učesnici ove izložbe, u aktuelnom trenutku, ponajviše bave mogućnošću svojevrsne konverzije ideje akvarela u poziciju drugačijih reifikovanih slika, objekata i instalacija (Šanta, Jockov, Despotovski, Stojanović) te u domen digitalizovane tehnološke slike u ostvarenjima Kojića, Živančevića, Matića i Todorovića... Svojom invencijom, postupkom, temom i načinom interpretiranja, ovi umetnici uspevaju da se usredsrede na suštinu akvarelističke ideje – bilo da se radi o osnovnim propozicijama ovog medija (rad sa vodom) ili da se radi o brzom beleženju iskazivanju impresija. Podstaknuti aktuelnim pojavama u svetu (globalistička dominacija i neslućeni „protok“ digitalizovane slike) te u aktuelnostima savremene umetnosti (interdisciplinarnost, multimedijalnost, umetnost u plinovitom stanju) ovi vojvođanski umetnici nastoje da afirmišu relevantne umetničke koncepte, stavove i izjave. Takve radove je moguće danas posmatrati i analizirati sa stanovišta Burioove relacione estetike jer se njima tvore i predočavaju sublimisani i kompresovani odnosi unutar ovovremenskog trenutka sveta i umetnosti. Savremeno umetničko delo ne reprezentuje samo svoju plastičku konstituciju nego ga je moguće shvatiti i kao proizvod sinergijskih odnosa, kao delo-stanje, kao svojevrsnu sliku stanja... Pokazalo se da je osnovni konstitucijski elemenat radova svih aktera ovog nevelikog izložbenog projekta sublimna uodnošenost prirode i tehnologije, te nepresušna filozofija tog dvojstva...

Pri tome, treba imati na umu, eksponati sa ove izložbe, baš ni u jednom slučaju, ne predstavljaju ekscesne pojave u kontinuitetima njihovih stvaralaca. Radi se o permanentnim stvaralačkim opsesijama, o jasno definisanim i precizno koncipiranim načinima vizuelno - plastičkog mišljenja. Ovo nisu radovi koji su napravljeni da bi se ukazalo na drugačije mogućnosti akvarela, nego su to ostvarenja koja su selekcionisana jer u sebi poseduju određene konceptualni, plastički i tehnološki nukleus blizak akvarelističkom mediju, ali i blizak senzibilitetu sveta i vremena u kome živimo.

Sava Stepanov

Izložba fotografija Aleksandre Erdeljan

Izložba Potapanje brodova čini spoj tehničkih mogućnosti da se umetnička dela postave na otvorenom prostoru (a da nisu u pitanju skulpture) i medija kojim se Aleksandra Erdeljan bavi. Kao akademskom slikaru (Akademiju umetnosti, odsek slikarstvo je završila u Novom Sadu, a postdiplomske studije na Accademia di Belle Arti di Brera (Arti Visive, slikarstvo) u Milanu, Italija je upisala 2006.godine) akvarel joj je bliska tehnika i često kroz nju izražava svoje misli i intimne zabeleške. Na njih pretače svoja lična iskustva, svoje fascinacije i svoje strahove, te se na njima često ponavlja motiv broda i mora.

A. Erdeljan je rođena u Zrenjaninu 1982.godine. Izlagala je na oko dvadeset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učestvovala u radu desetak likovnih kolonija i workshop-ova. Učesnik “Culture University in Patras”, Grčka, organizacija AEGEE - Evropske studentske organizacije; Fotografisala povodom Internacionalnog dana nestalih (30.avgust) za Internacionalni komitet Crvenog krsta, Beograd. Izradila fotografije u knjizi”Romkinje 2”, prof Svenke Savić u izdavaštvu Futura publikacije i Ženskih studija i istraživanja “Mileva Marić Anštajn ”, Novi Sad. Dobitnica je nekoliko nagrada.

U Italiji joj se pružila prilika da upiše 2008.godine Cfp Bauer-Institut za fotografiju (ili centar za stručno usavršavanje), kurs za asistenta fotografije. Tada počinje da fotografiše svoje radove, a akvarele fotografiše tako što ih potapa u vodu. Akvarel je tehnika gde su sjedinjeni pigment i voda. Voda simbolizuje genezu svakog postojanja, smatra se osnovom sveta, materijom koja oživljava vegetaciju i osigurava dug život. Zagnjurivanje u vodu simbolizuje regeneraciju i povratak u pređašnje stanje, a izlazak iz vode simbolizuje nastanak novog oblika života. Na ovaj način A. Erdeljan daje novi život tradicionalnoj tehnici akvarela u spoju sa savremenom tehnologijom, odnosno fotografijom.