Učesnici izložbe: Ljuba Popović, Petar Omčikus, Ljubodrag Janković Jale, Ljubica Mrkalj, Božidar Damjanovski, Milan Miletić, Stanko Zečević, Vladimir Dunjić, Vasa Dolovački, Milan Tucović.

Milan Komnenić: O EROTSKOME (zapisi uz dela deset srpskih slikara)

Beogradu se ukazuje izazovna prilika da na jednom mestu vidi dela deset slikara, koja s manjim ili većim razlogom, možemo označiti kao erotska. Izazov je utoliko veći što je naša kultura u opštoj pometnji poodavno prepuštena nebrizi i rđavom ukusu. U čamotinji i parlogu, nju ne napušta duh provincijalni i starinski, geački i palanački, a s druge strane, istovremeno, ona bezglavo srlja oponašajući tuđe obrasce i, što je po nju još štetnije, kojekakve pomodne pojave u svetu.
Stoga na prvi pogled deluje bizarno da se u galeriji «Pariski krug» izloži rukovet erotskih slika. Međusobno nesrodna po stilu i postupku, ta dela ispoljavaju srodnost u erotskom duhu koji ih prižima.
Svest o erotskom izmiče strogom određenju. Podsetiću na postavku odomaćenu među erotolozima: erotsko je neizbežno estetsko. Njega više oblikuje uobrazilja nego percepcija, jer je češće upućeno fantaziji nego spoznaji.
Erotička mašta u slikara nikad ne zastaje predugo kod telesne lepote. Ona je uzima kao posticaj, ali se u njoj ne iscrpljuje. Ponirući dublje, u skrivenoj ploti, slikar traga za mističnim telom koje u sebi sublimiše senzualnost i materijalnost. 
Metafizičko poimanje erotizma odvajkada je blisko svakoj umetnosti, ali ponajviše slikarstvu. Takvo shvatanje proizilazi iz Platonovog tumačenja mitološke ideje o podeljenom biću čije polovine, muška i ženska, od iskoni teže da se sjedine. Predstave o erosu prožete su učenjem o logosu, postavši erotologos. Želja se ukrstila sa umom, telesno sa duhovnim, ljudsko sa božanskim.
Otuda, erotizam je uvek prizivanje sakralnog, čak i u onome što sablažnjava. Jer «božanski delirijum» izražava krajnji stepen životnih energija koje, neobuzdano i istinktivno, struje kroz telo i dušu, a iz duše streme ka Bogu. Ovakva stanovišta nalazimo čak i kod mistika. U svojim erotskim himnama sveti Jerotej smatra da ljubavna želja znači opštu snagu ujedinjavanja i povezivanja, dakle erotsku utopiju koja teži «ucelinjenju» podeljenog bića. Čulnost je mistika, što potvrđuju veliki ljubavnici, kao što mistika konačno postaje čulna, o čemu svedoče veliki bogotražioci.
Oblici erosa, stvaranog u emociji ili uobličenog u umetničkom delu, od ljubavnog opštenja do vidova javnog «iskazivanja» kroz stvaranje, najčešće imaju mitsku strukturu. Istovremeno, tipološka i morfološka analiza pokazuje da vekovni zapadnoevropski mit ljubavi i žudnje pretrajava na ponavljanju drevnih oblika i smislova. Erotske konstante se, uz neznatna menjanja, neprekidno ovaplođuju.  Prema pronicljivom zapažanju Denija de Ruzmona, «Eros je totalna želja, zračna čežnja, prvobitni verski zanos doveden do svoje najveće moći, do krajnjih zahteva za čistotom, a taj zahtev je krajnji zahtev za Jedinstvom». (Na slična razmatranja posebno navode dela Ljube Popovića, najvećeg erotičara koga imamo među slikarima.)
Erotizam je višeznačan iskaz tela, bezmalo idealan u sklopu do sada poznatih mogućnosti razumevanja govora tela. Unutarnja stimulacija erotizma sastoji se u htenju da se iz običnosti pređe u neobičnost, iz umerenosti u neumerenost, dakle da se tabu prekrši i granice pređu. «Sve je dobro ako je prekomerno» rekao je markiz da Sad.
U samom erotizmu postoji izvesna dvojnost, jer svetlost retko prodire do njegove tamne strane. Jedan njegov tok zadire u oblast zla i demonstva, gde se dakako izokreće u svoju suprotnost. Tu se erotizam praktično ukida kao forma. Rušilačke snage i nečiste sile, nasilje i smrt nisu istinski srodnici erosa. Dakle, sporno je gledište o erotizmu kao kvintesenci samoće i smrti koje, sa strašću mistika, zastupa Bataj. Drugi tok erotizma vodi poreklo iz opsesije čula protežući se u velikom luku ekstaze gde razum ne uzmiče nego se preobražava u vid homogene spoznaje i «analize» zanosa.
Čak i kada je izložen žestini u bolu, kada je iznutra sapet ili rasplet, erotizam nije muka, slepilo ni očaj. On tada svedoči o goropadnom sudaru dubokih poriva  i snažnih energija. Uostalom, nije bez razloga rečeno da erotična stanja predstavljaju stanja sreće. Ali takva sreća nije spokojstvo; ona je u tom slučaju promplasaj strasti, a strast ne poznaje mir.
Svaki vid erotizma je osoben, katkad surov i kontraverzan, ali nikada nije površan ni jednostavan. Zato nije preporučljivo deliti erotizam na  blaženi i demonski...
Na kraju krajeva, ne znam tačnije a u isti mah obuhvativnije određenje erotizma od postavke Žorža Bataja da je «erotizam potvrđivanje života čak i smrti.». U većini vidova kroz koje se ispoljava, erotizam predstavlja neobuzdani kliktaj životu, pred njime i u njegovo ime, prkoseći ništavilu, čak i «tamni», demonski erotizam potvrđuje život kao čudo sa kojim se sva ovozemna čudesa ne mogu porediti.
Potvrđujući vitalitet, erotizam se jednako prostire u sferama duha i materije.  U tom pogledu, slikarstvo pruža najpouzdanije jemstvo.