Crtež
od linije do piksela

Kako je istorija crtanja duga 170 godina, uspostavljena još u kragujevačkom Liceju i kasnije Gimnaziji, u profesorima i saradnicima FILUM-a - Odseka za primenjenu umetnost vidimo najbolje nastavljače ove tradicije.

U korak sa modernim vremenom, crtež je, kao osnova - koren  svih vizuelnih umetnosti, ostao pravi pokazatelj talenta i umetničke inteligencije, dok se crtanje smatra najstarijim načinom ljudskog izražavanja i čvrstom osnovom, najbitnijim delom za postanak umetnika. On nije lako uočljiv, jer se u svom esencijalnom obliku ne pokazuje često i jasno. Umetnici vole da izlažu svoje crteže, ali te izložbe dugo pripremaju i pažljivo biraju vreme i mesto, osećajući da ih to dovodi u situaciju da svako ko poznaje tehnike crtanja i spoznaje značaj crteža može da pročita snagu umetničkog izražaja i unutrašnje porive pojedinca koji navode na umetnost. Problema nema – on nastaje samo ako oni nisu iskreni u svom pristupu. Crtajući, svako od nas prisutan na ovoj izložbi je zavoleo mogućnosti likovnog izraza i tako ušetao u svet umetnosti. Svi smo razvili posebne sklonosti ka različitim načinima i varijacijama crtanja, dok nas je na neke posao spontano naveo, ali smo, nekada polažući prijemne ispite, svi morali da budemo vešti crtači, da bi sada, daleko kasnije, predstavljali svoj Fakultet i izlagali svoje crteže ovde i zajedno.
Interdisciplinarnost likovnih i primenjenih umetnosti podrazumeva crtež više kao način izražavanja, nego kao tehniku. Odluka da svako od nastavnika i saradnika za izložbu crteža priloži crtež u tehnici kojom se upravo bavi nije slučajna, jer je tako postignuta koegzistentna celina od kombinacija radova na papiru, plakatu, na drvetu, u mozaiku, fuzionisanom staklu, ali i u digitalnim medijima. I tehnički, crtež je prisutan, a rad kolege sa Proširenih medija govori da je liniju lako oživeti i govoreći muzikom predstaviti putem projektovane svetlosti.

Različitim poetikama, tehnologijama i tehnikama, stvarajući crtež flekom, mrljom, linijom, ali i kvadratnim pikselom sihronizujući, usputno, neizbežno poredeći moderno sa tradicionalnim, govorimo da iskonski osećaj za crtanjem koji nas tera na stvaranje ne može da zastari i iščili, već tražeći taj otvor u nama izbija napolje i ne birajući sredstva prikazuje nas, surovo i bez ulepšavanja, onakvim kakvi jesmo.

 

Mr Bojan Otašević, docent
šef Odseka za primenjenu umetnost