...Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se put pređe sav, do kraja.
I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha...
Don Huan, Karlos Kastaneda

Ako je umetnost putovanje kroz život, svet i sebe, uz neprestani izazov i istraživanje, obavezna stanka na tom putu je delo vrsnog kragujevačkog umetnika Bojana Otaševića. Prepoznatljiv poznavaocima i ljubiteljima grafike po snažnim bojama i brzom pokretu, ovaj afirmisani stvaralac se upustio u ispitivanja novih prostora i medija. Pred nama su, po prvi put u javnosti, Otaševićeva ulja na platnu velikih dimenzija. Promena tehnike i formata nije se odrazila na jasno artikulisanu poetiku ovog umetnika. Zapravo, Otaševićeva doslednost i zainteresovanost za iste likovne probleme koje razrešava kroz crtež, grafičke tehnike i sliku, od minijatura do velikih formata, bitna je odlika njegovog stvaralaštva, a monumentalnost izraza, bez obzira na dimenzije dela, pečat po kome se raspoznaje na savremenoj umetničkoj sceni.

Glavna tematska preokupacija umetnika i dalje je portret, bolje rečeno delovi lica. Često vidna iz neobičnih uglova, ponekad na ivici apstrakcije ali nikada se ne gubeći u njoj, Otaševićeva lica izranjaju iz tame suprotstavljajući joj se svojim snažnim bojama. Nikada otkrivena u celosti, otuda se ne može uvek sa sigurnošću reći da li su muška ili ženska, mlada ili stara, građena su čistim bojama, pojačanim oštrim sučeljavanjima komplementarnih tonova. Snažan i kada radi grafiku, njegov pokret je sada još slobodniji, ruka se kreće u svim pravcima. Ni jedan format nije dovoljno prostran za Otaševićev zamah, otuda potreba da radeći na podu ili zidu poveća svoj slikani prostor. Zato njegova dela deluju kao isečci, sekvence nevidljivih celina. Nije slučajno što se opredelio za formu diptiha čiji se delovi mogu rastavljati i sastavljati, međusobno re-kombinovati a da pri tome ne izgube ništa od svoje umetničke konzistencije i identiteta.

Dok je poetika ostala prepoznatljiva, Otašević je umeo dobro da iskoristi prednosti novog medija. Zaintrigiran eksperimentisanjem sa fakturom, boju nanosi od lazurne do slojevitih, debelih namaza, kombinujući i lepeći različite materijale na podlogu čime naglašava taktilnu dimenziju dela. Sve to je u funkciji ekpresije, po kojoj se ovaj zreli umetnik odmah prepoznaje. Ali, parodoksalno, ako bismo kao završni utisak očekivali razdiruću emociju, kod Otaševića je forma smirena unutrašnjim izrazom, njegova lica su zatvorena i zamišljena, možda melanholična no nikada očajna. Upravo to saglasje ekspresivnosti i kontemplacije jeste zaštitni znak Otaševićevog senzibiliteta koji će njega - a i nas sa njim, sigurno odvesti na neka nova putovanja.

Sanja Pajić,
istoričar umetnosti

Biografija I 1973, Kragujevac I

Diplomirao grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, 1998. a magistrirao 2001. godine u klasi prof Biljane Vuković.

Član ULUS-a od 2000. godine.

Docent na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, odsek Grafički dizajn.

Dobitnik je značajnih nagrada i priznanja.