MAJINE BAŠTE
Stvaralačka igra Majine kompozicije ima svoj svet. To je slika satkana od tri elementa: boje, linije i ritma, koji čini fakturu nalik na gusto tkanje kome se ne može ni dodati ni oduzeti. To je celovito umetničko delo realizovano čistom likovnošću. Maja, dakle, slika samo svoje Bašte. To je unutrašnji peizaž umetnikovog bića, beležnica detinjstva u koju nastavlja da spontano zapisuje.
Sve je ovde rečeno čistim likovnim jezikom, u kome je prisutna posebna osećajnost za odnose prirode i čoveka, uz duboku emotivnost za trenutke životne radosti. Slikar poseduje vlastiti plastički izraz za za sintezu kojom sažima iskustva i snove, estetiku saznanja, psihološke vrednosti i lirsku ekspresiju. Zato je njen jezik odblesak mašte koja se likovno ostvaruje u susretu realnog i vizije.
To su na slici specifični bojeni linearni zapisi-vijugavi paralelni pojasevi, širokom četkom nanete jasne boje natopljene svetlošću: zelene, crvene, ljubičaste, žute, plave. Njihova je istinitost u transponovanom ličnom doživljaju, a umetnost u likovnoj poetici odblesak je samosvojne vizije.
Osobena, ali duboko doživljena harmonija njene slike, originalnim postupkom iznedrila je i posebnu estetiku čija se kreativnost u stvaralačkoj igri pretvara u plodove maštovitosti i emotivnog naboja. Ovakva ostvarenja izazivaju kod gledaoca uzbuđenje čiste radosti koju poznaju samo slikarstvo i muzika. U čitavom sistemu preplitanja linija i boja stvara se specifičan ritam od koga slika zvuči, šumi i klikće. Tako ideja živi na platnu, jer je u njoj sve umetnički doživljaj, a ne viđena stvarnost.
Osobeni senzibilitet umetnika pokazuju bojeni planovi kojima ispunjava prostor slike, a površina dobija strukturu tkanja koje upija svetlost. Svetlost i boja kojima gradi sliku, uz emocionalni naboj od lirskog do dramatičnog senzibiliteta, dokaz su autentičnog doživljaja. Bojeno tkivo njene slike niti su životne celine prenete na platno iz intime njenog bića. To je specifičan lirski ekspresionizam intuitivnog naboja, onoričkog sjaja, emocionalnog podsticaja i radosti stvaranja.
Čudna je moć umetnosti dok prati ljudska osećanja, ali je njena moć još čudnija kada ih izaziva i preobražava. Nisu li Majine Bašte pregršt radosti, topline sunca, ritam života....
Izložba donosi i jedno iznenađenje, kao dokaz bogatstva izražajnih mogućnosti: crtež crnom olovkom na papiru, prvi put kao eksponat. Prihvatajući crtež kao piruetu svetlosti i senke, majstorstvo poteza što omeđava senku, ne dajući joj da ograniči svetlost koja u ovom crno-belom postupku prožima celu površinu dela. Sve treperi, površina pulsira, crtež živi. Nigde analogije, nigde ugledanja, koncepcija crteža je apsolutno autohtona.
Koliko su slike bučne, toliko je crtež tih.
Profesor dr. Katarina Ambrozić
Biografija I 1956, Beograd I
