|
KOSTIMIRANJE PRAZNINE
Naziv slika Vesne Milunović iz ciklusa “Kostimirana praznina” sadrži nekoliko mogućih značenja. Prvo bi se moglo nazvati ontološkim. Na slikama iz ovog ciklusa vidimo barokno drapirane tkanine, kao mustre za garderobu čiji maneken je – praznina. Sinonimna reč za tu prazninu je
n i š t a, ili latinski n i h i l. Šta znači ta reč ? To je pojmovna negacija bića, postavljena nasuprot predstavi o “nečemu” postojećem, bilo čemu, svemu…Ovo je prvi put da se ništa postavlja kao model za slikanje.
Iz ovog značenja naziva proizilazi drugo, nazovimo ga moralno, etičko. U takvom nazivanju ne skriva se prizvuk ironije i parodičnosti. Za Milunovićevu je dizajn kostimirane praznine element metaforične slike našeg sveta. Ovako kostimiran, taj svet se parodno kočoperi u negativnom kategorijalnom sopstvu, zapravo u inverziji te kategorijalnosti čije prve žrtve su pojmovi vrednosti i dobra. Za njima slede svetinja istine i lepote.
Sledeći sloj značenje u navedenom nazivu otkriva naličje estetskog tkiva ovih slika. Ako je ambalažirano “ništa” porodično prozvana “poslednja istina” svetskog bića, šćućurena u talogu sa dna našeg iskustva, onda je ono i završna, negativna pojmovna inkarnacija lepote. Lepota je, dakle, avet bestelesne entelehije koju mi, u svojoj očajničkoj čežnji za bitisanjem, zaodevamo u haljine satkane od paučine sa vrata riznice naših utopija. Istim plaštovima, mekim i blještavim, zaodevao je Ticijan bujna tela mletačkih leepotica. Prema osećanju Milunovićeve, nema žešćeg izraza antiestetizma od onog koji akcentuje spoljnu pojavnost lepote. Pa evo, nagledajte se lepih sagova kojima je Kleopatra zastiralasvoju divnu nagost…
Sledeće moguće značenje grupnog naziva ovih slika je mističko. Mi nemamo čulo koje može da v i d i svetinju. U očaju zbog te slabosti, mi svetlost zaodevamo vidljivom taštinom najvećeg sjaja. Rafael je u ovakve tkanine oblačio Bogorodicu. Posle uspenja Božje majke, za nas smrtne, za naše grešne oči. Ostala je na mestu događaja mistična praznina. Taj horror vakui Milunovićeva poistovećuje sa osećanjem naše nemoći da spoznamo svetinju u njenoj najvišoj, apsurdnoj alternaciji. Svet je s v e t o, dakle ništa…
Ali gle, u toj apsurdnosti krije se vrelo iskonskog straha koji nas prožima, jednako u suočenju sa bićem i u slutnji ništavila. I to je poslednje, apokaliptičko značenje sadržano u nazivu slika Milunovićeve. Zar ne osećate laku jezu gledajući u te rasprostrte plaštove, ne znajući šta oni kriju ?...Milunovićeva apokalipsu ne predstavlja kao katastrofični spektakl. Na nejnim slikama prikazana je “meka”, nežna varijanta apokalipse. To što vidimo u ovim slikanim prostorima nije strašno, dotle dok ne padne i poslednji plašt. Tamo, sa one strane je p r a z n o…a to se ne vidi. Nama, sa ove strane, ostaju naše krpice…
Đorđe Kadijević
|
DUBOKI UDAH ŽIVOTA
Proces umetničkog stvaranja uobičajeno podrazumeva da kategorije crteža – kroki, skica, studija – beleže zametak ideje, ili definišu predložak za buduće delo - sliku, skulpturu ili grafiku. Ili, da crtež figurira kao samostalno delo, u ishodu posebnih sklonosti umetnika ka ovoj vrsti likovnog izraza.
Crteži slikarke Vesne Milunović nisu predlošci za njene slike. Žanrovski, pripadaju složenoj kategoriji studije, zauzimajući čitav prostor papira. U težnji da ostvari punu voluminoznost mimetičkog repertoara, odnosno iluziju treće dimenzije, Vesna se služi slojevitim modulirajućim postupkom spoja dve vrste grafitnih olovaka radi nežnijih tonskih prelaza, a mestimičnim intervencijama ugljenom radi dramskog poentiranja. Bez agresivnosti u dinamičnom prelamanju oblika, u njenim je crtežima grafizam pretočen u meku liniju valerskih razgraničenja. Usredsređen pogled otkriva finu mrežu pažljivih, ali i odlučnih, razdvojenih poteza - jedva čujni arpeđo u kontemplativnoj melodici prelida.
Likovno zaokružena dela, ove su studije, u odnosu na vlastitu autonomiju u neobičnoj poziciji: uz samu ivicu, sa obe njene strane. Ovakvu kvalifikaciju objašnjava redosled Vesninih postupaka: koristeći način i praksu modnih dizajnera, kojima je neophodan uvid u strukturu, pad i mogućnost drapiranja materijala, umetnica prvo kolažira deliće pažljivo odabranih fotografija iz ilustrovanih časopisa. Njene kolaže treba posmatrati dvojako - kao ubedljive prenosioce početne zamisli, i kao izvor neposrednih podataka za motiv i likovnost buduće slike, kao što su poetski sublimirana tematika odevnih predmeta i tkanina, kolorit, i lokalni crtež. Prema kolažnom složencu nastaje slika, koja u osnovi prati svoj predložak.
I, konačno, prenoseći temu doslovce, sa osloncem na likovnu definiciju uljane slike – Vesna izvodi crtež!
Pitamo se, odkuda takav redosled, i zašto crtež naknadno, ako je slika već prenela realizaciju ideje u punoj raskoši svojih mogućnosti? Prva asocijacija je fotografski medij – zašto neki umetnici ne prihvataju kolor fotografiju, već se uporno drže crno-bele? Kakav to moćan izazov nudi svedenost na ove dve ne-boje?
Prva pomisao: izazov veštini! U Vesninom slučaju to znači zamenu sredstava – olovka za četku, crnilo na beloj podlozi za čitav spektar boja. Skromnost i uslovna svedenost za raskoš i bogatstvo. Sve to radi veštine dočaravanja? Sasvim izvesno, ali nešto drugo upotpunjuje smisao njenog poduhvata: nesvesna potreba da se jedna strast zameni drugom, da se bujnost nedvosmislene erotike pretoči u nežnost senzualnosti, da se daljom sublimacijom produbi postojeća metafora. Što uverljivo označava evolutivni proces umetničke misli, utemeljen na emotivnom i duhovnom statusu umetnice.
Ovakva je promena uvek dobrodošla, ali je od bitne važnosti bilo i očuvanje vitalnosti kontekstualizovanog erosa - suštinskog sadržaja Vesnine umetnosti u celini.
U Beogradu, marta 2010.
Vesna Todorović
|
| |
 Biografija I 1952, Skoplje I
Diplomirala je na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu 1976.godine. Član je ULUS-a (Udruženje likovnih umetnika Srbije), ULUPUDS-a (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije ) i Udruženja umetnika Francuske.
U statusu je slobodnog umetnika.
Samostalne izložbe:
1978. Tapiserije, Galerija fresaka Narodnog muzeja, Beograd
1990. Batici, Galerija medjunarodnog pres centra, Beograd
1991. Batici, Mali likovni salon Narodnog muzeja, Kragujevac
1993. Batici, Galerija 73, Beograd
1993. Batici, Salon 77 Galerija savremene umetnosti, Niš
1993. Batici, Vojvodjanski muzej, Novi Sad
1993. Batici,Galerija 022, Ruma
1995. Batici i crteži, Jugoslovenski kulturni centar, Pariz
1996. Slike, crtezi, batici i tapiserije, Galerija doma kulture Studentski grad, Beograd
1997. Akvareli, Galerija biblioteke grada Beograda, Beograd
1997. Akvareli, Likovni salon Doma kulture Čačak, Čačak
1998. Akvareli,Galerija Internacionalnog centra umetnosti , Pariz
1998. Slike i akvareli, Jugoslovenski kulturni centar, Pariz
1999. Slike, crteži i objets, Galerija Internacionalnog centra umetnosti , Pariz
1999. Akvareli, Galerija «La Compagnie des Arts», Pariz
1999. Slike, Galerija «Compagnie des Arts», Pariz
2000. Slike, Galerie «C» International, Pariz
2000. Kolaži i crteži, Galerija «Compagnie des Arts», Pariz
2000. Slike, kolaži i crteži, Galerija, «Compagnie des Arts», Pariz
2001. Slike i skulpture, Galerija, «Compagnie des Arts», Pariz
2001. Slike, akvareli, crteži i pasteli, Galerija «Come & See» ,Pariz
2002. Slike, Galerija «Compagnie des Arts», Pariz
2003. Slike Galerija “Vill des Abbebesse” ,Pariz
2003. Slike i akvareli, ”Compagnie des Arts”, Pariz
2003. Batici, Galerija «Come & See» ,Pariz
2003. Kolaži i crteži, Galerija“Singidunum” ,Beograd
2004. Slike, ”Compagnie des Arts”, Pariz
2004. Slike i batici, Galerija, «Compagnie des Arts», Pariz
2004. Batici, Galeria “Envide arts”, Paris
2005. Slike, Galerija 73, Beograd
2005. Slike, Moderna gaqlerija, Užice
2005. Batici, Galerija Čigota, Zlatibor
2005. Slike, Galerija Compagnie des arts, Paris
2006. Slike i kolaži, Galerija kulturnog centra Srbije, Paris
2006. Slike, Salon Bourget, Paris
2006. Slike, Bouve
2006. Slike, Muzej, Prijepolje
2009. Batici, Galerija Feniks, Beograd
2009. Slike, Muzej Prijepolje
2010. Crtezi, galerija “atrijum”,biblioteke grada, Beograd
2010. Slike, Galerija ULUS, Beograd
Od 1976. do 1998. učestvovala na preko 200 kolektivnih izložbi u Jugoslaviji, Izraelu, Grčkoj, Nemačkoj, Portugaliji i SAD. Od 1998. realizovala je kolektivne izložbe u Srbiji i Francuskoj.
Nagrade:
1977. Otkupna nagrada Zajednice za kulturu Srbije na izložbi” Oktobarski salon`1978`
1981. Zlatna medalja za projekat dekorativnog tekstila na leskovačkom sajmu,1980.
1982. Otkupna nagrada Zajednice za kulturu Srbije na izložbi “ Tapiserija Beograd 82 “
1984. Prva nagrada za scenografiju izvedenu u tapiserijama za predstavu “Kraljević Marko” pozorišta “Duško Radović” u Beogradu na međunarodnom festivalu lutkarskog pozorišta u Zrenjaninu.
1994. Godišnja nagrada ULUPUDS-a za stvaralaštvo u 1993. godini.
Realizovane tapiserije i slike:
Nacionalni muzej Gornji Milanovac
Kulturni centar u Čačku
Muzej moderne umetnosti u Banja Luci
Gradska galerija u Piranu, Slovenija
Muzej revolucije u Prijepolju
Muzej moderne umetnosti u Sremskoj Kamenici
Interexport,u Beogradu
Hotel „Prag“,u Beogradu
Hotel „Inex“,u Beogradu
Hotel „Mileševo“,u Prijepolju
Hotel „Bečići“, u Bečićima
Rekreacioni centar „Boško Buha“,na Jabuci
Direkcija robnih kuća u Beogradu
Restoran “ Daka” u Zemunu
Pozorište “Duško Radović”u Beogradu
Muzej u Santa Barbari, SAD
Kontakt:
Adresa : Žorz Klemanso 1, 11000 Beograd,
Tel. +381 11 2185 683 mob. +381 64 230 8067
E – mail:
|
|
|
